5 Simple Techniques For DUHOVNOST
5 Simple Techniques For DUHOVNOST
Blog Article
Its origins are traced again 1000s of decades towards the Upanishads, a set of yogic texts courting from about 800 BC to four hundred advertisement. whilst the term “yoga” was initial described from the Rigveda, but The very first time it absolutely was applied with its modern day indicating is from the Katha Upanishad. This ancient spiritual textual content was prepared sometime in between the 5th and 3rd century BCE.
AyurvedaExplore how the yogic science of Ayurveda can enrich, improve and recover your body, head and coronary heart.
This cessation of thoughts is the results of a focused and consistent practice of yoga. By calming our mental chatter, this contemplative exercise connects on the source of our remaining the place we are able to expertise the unity of our very own self, and also the unity of all the things else close to us.
ninety nine. »Tajne« i »Misterije« Možemo dopustiti da su epifanija Persefone i njeno sjedinjenje s majkom predstavljali središnju epizodu epopteje i da je presudno religiozno iskustvo bilo izazvano upravo prisustvom obe boginje. Ne znamo, međutim, kako je došlo do tog susreta, kao ni šta je potom usledilo. Podjednako ne znamo ni zbog čega se smatralo da slična vizija korenito menja posmrtnu situaciju iniciranih. Ali ne možemo sumnjati u to da je epopt primao »božansku tajnu« koja ga je činila »bliskim« s boginjama; njega su, na neki način, »usvajala« eleusinska božanstva.10 Inicijacija je is9 Znamo za druge slične slučajeve: na primer Dionisov, ili Asklepijev, koji je rođen iz Koronidine pogrebne lomače, a koga je Apolon izvadio iz tela njegove majke; up.
Treba uvek voditi računa o brojnosti mogućih tumačenja nekog dokumenta čija je magijsko-religiozna svrha verovatna. S druge strane, opet, ma kakve bile razlike između arktičkih lovaca i paleolitskih ljudi, ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju, a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju, svojstvenu lovačkim civilizacijama. Prema tome, opravdano je upoređivanje preistorijskih dokumenata sa etnološkim činjenicama. Predložili smo da iz ove perspektive protumačimo otkriće jedne read more fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije, koja pripada sloju starijeg orinjasjena; dok su sekutići i očnjaci bili sastrugani ili sasečeni turpijom, kutnjaci su još bili u izvanrednom stanju. V. Kopers je podsetio na »praznik medveda« kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego što ubiju mladog medveda, oni mu nekom vrstom turpije saseku očnjake i sekutiće kako više ne bi mogao da povredi učesnike ceremonije. 10 A pošto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda, u istom smislu protumačeni su i neki crteži na liticama pećine Tri brata (Trois-Freres), koji prikazuju medveda po15 w
čava opadanje važnosti shvatanja na koje se oslanjao vedski ritual, i pripremu otkrića do kojih su došli autori Upanišada. Osnovna ideja jeste da se Prađapati istrošio i najzad iscrpeo putem stvaranja »zagrevanjem« i ponavljanih »ispuštanja«. Dva ključna termina — tapas (asketski žar) i visriđ (vistrij) (raspršeno zračenje) — mogu imati seksualne konotacije koje su posredne ili se podrazumevaju, jer su askeza i seksualnost blisko povezane u indijskoj religioznoj misli. Mit i njegove slike prevode kosmogoniju u biološke termine; upravo način postojanja sveta i života čini da se oni iscrpljuju samim trajanjem. eighteen Prađapatijeva iscrpljenost je prikazana dirljivim slikama: »Pošto je Prađapati ispustio živa bića, njegovi su zglobovi bili iščašeni. No, Prađapati izvesno jeste Godina, i njegovi zglobovi jesu spojevi dana i noći (odnosno, zora i sumrak), pun mesec i mlad mesec, i počeci godišnjih doba. On nije bio u stanju da se uspravi na svojim oslabljenim zglobovima; i bogovi su ga izlečili (obredom) agnihotra, učvrstivši mu zglobove« (Šat. Br. I, six, 3, 35—36). Drugim recima, obnavljanje i ponovno uzglobl javan je Prađapati jevog kosmičkog tela obavljeni su žrtvovanjem odnosno građenjem jednog žrtvenog oltara za proslavljanje agnićajane (§ 72). Isto delo (X, 4, two, two) jasno kaže da je »taj Prađapati, Godina, bio načinjen od 720 dana i noći; zbog toga se žrtvenik sastoji od 360 kamenova koji čine ogradu i 360 opeka«.
Prvi stanovnici Eleusine, po predanju, bili su Tračani. Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500, ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku; u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mylonas Eleusis, str. forty one). Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina, i vrlo je verovatno da su se neke ceremonije s vremenom izmenile. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena, ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života. Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe, 324 i dalje) 3 je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. Razlikujemo Male misterije, obrede Velikih misterija (telete)** i konačno iskustvo (epopteia).
6 Svako manifestovanje svetog značajno je za istoričara religija; ali, je isto tako očigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eliš, ili saga o Gilgamešu, bolje otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na Drimer, apotropejski obredi protiv Lamaštua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, značaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obavešteni o Eleusinskim misterij ama i o najranijem orfizmu; međutim, to što je evropska elita njima opčinjena već dvadeset vekova predstavlja religioznu činjenicu od najvećeg značaja, čije posledice još nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfički obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuću gnosu i grčko-orijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, i talijansku renesansu, »okultne« tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije učenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku modernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Možemo raspravljati o vrednosti kriterijuma izabranog za razgraničavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, međutim, potvrđuje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujući dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizišle, religiozne tradicije su uspele da se obnove.
egipatsko Mrry, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Moj sije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena35 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je lavatory »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«.
»Pili smo somu«, čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII, 48), »postali smo besmrtni; stigavši u svetio, pronašli smo Bogove. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo, o besmrtni?« (strofa 3). Soma se preklinje da produži »naše vreme života«; jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći, bolesti« [prev. na fr. L. Renu (Renou)]. Soma podstiče misao, oživljava hrabrost ratnika, povećava polnu snagu, leči bolesti. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi, ona približava Zemlju Nebu, krepi i produžava život, obezbeđuje plodnost. U stvari, ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života, smisao bezgranične slobode, ovladavanje neslućenim fizičkim i psihičkim moćima. Otuda osećanje zajedništva s bogovima, odnosno, pripadanje božanskom svetu, uverenost u »ne-smrt«, odnosno, na prvom mestu, u potpuni život produžen u beskraj. Ko govori u slavnoj himni X, 119, lavatory ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet 42 U tekstovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane bogova; jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje, ali su na kraju i njega uspeli da ubede. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvornog mita: reč je o stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma.
Božanska dvopolnost je samo jedna od brojnih system »totaliteta/jedinstva« označenog spajanjem suprotstavljenih parova: žensko — muško, vidljivo — nevidljivo, Nebo — Zemlja, svetlost — tama, ali podjednako i dobro — zlo, stvaranje — razaranje, itd. Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u različitim religijama dovelo do smelih zaključaka koji se tiču koliko paradoksalne božanske uslovljenosti, toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti.
Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotrićemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Ničea do Frojda — kao i doprinose koje su donele antropologija, istorija religija, fenomenologija i nova hermeneutika, za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina, ali značajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta.
Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji o Heraklu, jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena, što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. twelve
Sėdėk tiesiai tiesiu stuburu; pečiai ir kaklas atpalaiduoti, ir akys užmerktos viso proceso metu. Bendras mitas apie meditaciiją, kad reikia sėdėti Padmasanoje (lotuso pozoje), norint medituoti.
Report this page